Вести

Српски народ, ма гдје живио, нико и никад и ничим не може да омеђи, јер је наш духовни, културни и научни простор, може се слободно рећи, планетарни. Чеда рода нашег, као и наши људи широм отаџбине и расејања, одвајкада, чувају, његују, поштују, али и оплемењују, обогаћују и уљепшавају све љепоте и красоте, које свједоче о нашем постојању од најстаријих времена до данас.

Ово је порука која је упућене са свечаности у Српској читаоници „Лаза Kостић“ у Сомбору, својеврсном храму српске културе, духовности и науке већ 180 љета, на којој је установљена, и званично, сарадња те установе, од највећег националног значаја, и Српске краљевске академије, која баштини, чува и слави баштину истоимене академије која је постојала између два рата и дала непроцјенљиви допринос свеукупном прогресу Срба.

Трајања националне културе овјерили су СKАНУ на заједничлој седници, са Српском читаоницом „Лаза Kостић", установом која деценијама постоји, како истиче њен предсједник академик Драган Дамјановић, знаменитити српски списатеље, „као свјетионик писмености, културе и народног памћења". Тема сусрета била је сарадња у областима културе, науке и умјетности, оним пољима, истиче академик Дамјановић у којима се мјери не само напредак друштва, него и дубина његове душе.

Потписан је  Меморандум о сарадњи, којим се учвршћује заједнички завјет очувања националног идентитета и подстицања стваралачког и истраживачког духа, нарочито међу младима. У име СKАНУ меморандум је потписао генерални секретар, академик професор др Милета Томић, а у име Српске читаонице председник Управног одбора Борислав Аврамовић.

- Овом сарадњом СKАНУ потврђује своју одлуцност да кроз заједничке програме, научне скупове, књижевне сусрете и културне манифестације допринесе очувању духовног и националног идентитета, као и развоју стваралачког мишљења младих нараштаја - каже академик Драган Дамјановић, председавајући СKАНУ.
                     
Челни човјек СKАНУ, добро познат културној, духовној и научној јавности и у Сомбору, као и у свим крајевима Србије, Републике Српске, Црне Горе и у расејању, подсјетио да су умјетност, култура и наука трајни стубови духовности једног народа — ослонци који наџивљавају политичке системе, пролазна времена и историјска трајања.

- Kао што је умјетност благодат која јача душу, а наука пут кроз неизвесна кретања разума, тако и ова сарадња представља корак ка дубљем разумијевању сопственог насљеђа и одговорности према будућности. Сваки труд треба да буде сјеме које ће цвјетањем донијети плодове мудрости, знања и љубави према роду и отаџбинским вредностима - рекао је Дамјановић.

Приказан и документарни филм „Путевима Свете породице“, аутора Драгана Дамјановића и његовог сина Стефана, данас свештеника СПЦ. Филм је сниман у Светој земљи и Египту, траговима бјекства Богомладенца Христа, који је у наручју Пресвете Богородице Марије, уз праведног Јосифа и његовог сина Јакова, бјежао од прогона злогласног цара Ирода. Ово остварење представља снажно свједочанство вјере, страдања и наде, уткано у простор и вријеме светих предања. Публика није крила одушевљење дјелом двојице Дамјановића, који саборно, с љубављу, посвећеношћу, пажњом и одрицањем, служе роду и Богу на баш Богоугодан начин.

Током свечаности, Владимир Митрић, секретар Секретаријата СKАНУ за односе са установама и институцијама и контакте с јавношћи, уручио је признања  заслужним за развој културе и унапређење међусобно добрих односа у Сомбору и ширем простору Републике Србије.

"Велика Повеља", за изузетан допринос савременој угоститељској култури града, отишла је у руке Стевану Ђуровићу, власнику култне „Градске кафане“, која има древно, лијепо име, али је састајалиште бисера науке, културе и умјетности, не само Сомбора и околине и Србије, по чему је и мила и драга и чувена одвајкада.Ту традицију Ђуровић, на диван начин, не само да наставља, већ његује и одржава.

„Повеља части" додијељена је Безату Муратију, бившем официру ЈНА, за испољену „човјечност и вјерност заједничким вриједностима које превазилазе националне, вјерске и историјске пођеле”. Ријеч је и часном човјеку, омиљеном драгом који је исписао и исписује најљепше странице човјекољубља поносан на своје најбоље претке, као и на коријене своје супруге који су подно Цера, у Чокешини, код Лознице, мјеста познатог по знаменитом Боју на Лозници, који је опевао Филип Вишњић, јунацима на челу са браћом Недић, „српским термопилима“,  древној светињи и дивним људима. Читав крај воли и љуби Безета, који је одавно, много више од зета, јер су осјећали и посјећају његову љубав и велико срце, које "куца" само добра дјела.
                 
„Повеља преданости" Ђурђи Бараћ, главној медицинској сестри Опште болнице у Сомбору за изузетан ангажман у организацији и унапређењу културних догађаја града. Ђурђа показује, са својом бројном, стручном, пожртвованом екипом, стручном, уз максималну љубав, да је пацијент, нешто, заиста, најважније. 

- Овај сусрет није само догађај, него и подсјећање да народ опстаје онолико дуго колико чува знање, памћење и духовну вертикалу-казао је Митрић, напомињући да свако ко помаже друге, чини добро које не остаје заборављено, јер без добрих људи и ваљаних дјела, будућност би била као стабло без коријена, а човјек биће без стварног смисла свог постојања.

Текст и фотографија у целости преузети са портала Дешавања у Бијељини.

desavanjaubijeljini.com