Рајко Игић

Рођен у Деспот Св. Ивану (данас Деспотово), 1937. године.

Гимназија у Сомбору.

Медицински факултет у Београду.

Општа болница, Сомбор.

Лекар опште праксе у Куцури, код Врбаса.

Професор на медицинским факултетима у Сарајеву, Тузли, Бањалуци и Новом Саду.

Члан Друштва физиолога USA.

Члан Академије наука и уметности, АНУРС.

Главна открића: ACE присутан у ретини (око) и доказао да су ACE и кининаза II један ензим.

Највећи допринос народном здрављу: 31. јануар – Национални дан борбе против пушења Србије и БиХ. Књига: „Основи геријатрије," два издања и чланци о здрављу.

Запажен стручни допринос: Предлог за реформу 252 европска медицинска факултета (публикован у Енглеској, 2024. године).

Објавио је низ медицинских, књижевних, лингвистичких, политичких, социолошких књига и чланака, а приредио је и ново писмо за српско-хрватски језик-славицу. У својој 87. години написао роман 'Сентиванац.'

Најважнија функција: Командант омладинске радне бригаде – 120 студената медицине из Београда. Три пута учесник на изградњи аутопута у Македонији.

Награде: Републичка (БиХ) награда за науку "Веселин Маслеша," Сарајево, 1986; југословенска награда "Yu хуманиста," Загреб, 1990.

Главни промашај: 15 година је настојао да Сомбор постане универзитетски град, али није имао ослонац (пасивног) руководства града.